Čuveni BROJSOV Čaj...

Za većinu tegoba i zdravstvenih problema rešenje se nalazi u prirodi oko nas - jednostavno i dostupno. Potrebno je samo "imati oči koje vide i uši koje čuju".

Rudolf Brojs, jedan od najvećih poznavaoca lečenja i najtežih bolesti prirodnim putem, čije se metode lečenja koriste širom sveta, za ovaj čaj je napisao sledeće:

"Čaj na bazi žalfije smatram NAJVAŽNIJIM ČAJEM od svih čajeva, koji bi trebalo piti celog zivota. Ko stalno pije ovaj čaj tesko da ce se ikad razboleti".

"BROJSOV ČAJ" se spravlja iz četiri vrlo lekovitih biljaka (žalfije, kantariona, matičnjaka i nane) koje se svojim lekovitim svojstvima međusobno dopunjuju. Čaj se priprema vrlo jednostavno, ali po tacno datom receptu od strucno odabranih i pripremljenih biljaka. Pije se dva puta dnevno umesto vode. Nema nikakve kontra efekte i već posle par dana upotrebe, bez obzira na stanje organizma, rezultati će biti očigledni.

Čaj je sa naseg područija, biohemijski odgovara nasem čoveku.

"BROJSOV ČAJ" se koristi kod kardiovaskularnih i srčanih bolesti, bolesti organa za varenje, bolesti jetre, bolesti kičme i medjukičmenih prsljenova, bolesti mokraćnih kanala, bolesti prostate, bolesti hormonalnih poremećaja, alergijskih obolenja, dijabetesa i drugog. Kod malignih oboljenja to je glavni čaj u Brojsovoj terapiji.

Njegova najvažnija uloga je u odstranjivanju otrova iz organizma i sigurnom jacanju otpornosti.

Priprema:

Jednu supenu kašiku žalfije staviti u 1/2 litra ključale vode i neka vri 3 minuta. Skloniti sa vatre i dodati po prstohvat matičnjaka, kantariona i nane. Poklopiti i ostaviti da odstoji 10 minuta. Zatim čaj treba procediti i podeliti u dve jednake količine, prvu polovinu popiti pre doručka, a drugu u toku dana ili pred spavanje. Čaj se pije nezaslađen, a kuva se u emajliranoj (iznutra-ne oštećenoj) posudi.

Mali ali koristan zaključak!

Zapravo za dugovečnost i zdravlje ne postoji nikakva tajna formula. Sve je tako jednostavno i na dohvat ruke. Prirodna ishrana presnom hranom, umerenost u jelu i piću, pogled na život sa vedrije strane, garancija su za dug i zdrav život.

Nažalost, sa urbanim tempom života, osnovna životna načela brzo su pala u zaborav. Urbani način života, industrijska i veštačka hrana, prevelika zagađenost doveli su do stvaranja mnogih modernih bolesti pred kojima je, nažalost, savremena medicina još uvek nemoćna. Nepravilna ishrana sa visokim procentom masnoće životinjskog porekla, pušenje, nedostatak čistog vazduha i stres uzročnici su mnogih bolesti. Naročito su maligne bolesti u porastu.

Takodje uzdržavanjem od hrane moguće je ozdraviti i podmladiti organizam, a objašnjenje je vrlo logično: za vreme gladovanja organizam ne dobija čvrstu hranu, naročito proteine i masti pa će u procesu autolize ili samoprobave početi da koristi sopstvene rezerve i to uvek istim redosledom. Tu i leži tajna delotvornosti gladovanja: organizam će prvo "pojesti" ćelije koje su bolesne, oštećene i stare. Za vreme gladovanja organizam će se hraniti najlošijim materijama, kao što su tumori, apscesi, oštećena tkiva, masne naslage.
Zdrava tkiva, vitalni organi i žlezde potpuno su pošteđeni ovog procesa. Ujedno se u toku gladovanja podstiče izgradnja novih ćelija. Uz pomoć jetre, bubrega, pluća i kože mnoštvo nagomilanih otrova se izbacuje iz organizma.
Gladovanjem pomoću čajeva (BROJSOVOG ČAJA-prvenstveno) i tinktura, kada se ne unosi čvrsta hrana, telo će izgoreti sve manje vredne proteine i masti.

Ovu terapiju je austrijski iscelitelj Rudolf Brojs kroz svoju praksu usavršio i prilagodio današnjem načinu života. Pod imenom "totalna terapija" danas se sprovodi na mnogim klinikama u svetu.

Čaj od Ruzmarina

Najčešće se skupljajuu listovi ruzmarina, iako se mogu brati i grančice sa cvetom i listom. Čaj od ruzmarina jača želudac, otklanja nadimanje, koristi se protiv bolesti bubrega i jetara, reumatizma i vodene bolesti, jača srce, pobuđuje cirkulaciju, jača pamćenje, leči žuticu i hemoroide. Koristi se kod belog pranja, kod neuroze, groznice, tuberkuloze, izostale menstruacije, za liječenje i rast kose te protiv raznih katara creva. Upotrebljava se i kao začin jelima. Čaj od 3 - 4 grama ružmarinova lišća, poparen s 2,5 dcl proključale vode (obaveyno ostaviti jedan minut da se ohladi, pa tek onda preliti) - vraća tek, leči od probavnih smetnji, nadutosti stomaka i srčanih smetnji u vezi s tim, nervoze želuca i creva te tvrde stolice. Pije se polovica natašte, a polovica na večer, pre spavanja. Čaj za želudac. Stvaranje želučanih sokova - potiče čaj od 30 grama lišća ruzmarina koji se moči u litri vode 5 - 6 sati, a zatim procedi. Pije se dva puta dnevno, pre jela. Ruzmarin je dobar lek protiv slabokrvnosti, navale krvi u glavu, omaglice, slabosti celoga tela u neurasteničnim stanjima i klonulosti posle tifusne groznice, gripa, fizičkih i intelektualnih napora. Za spomenute tegobe koristi se čaj koji se priprema tako da se 5 grama listića ruzmarina kuha dve minute u 1,5 dcl vode i procedi. Pije se ujutro i na večer po jedna šoljica. Ako se ruzmarinu dodaju još dva listića pelina, onda taj čaj pomaže kod katara creva. Takodje jedna od bitnih karakteristika ruzmarina, jeste upravo da potpomaže topljenju masti, zbog svojih već pomenutih lekovitih svojstava - kao što je jačanje cirkulacije. Idealno je započeti dan sa šoljom okrepljujućeg čaja od ruzmarina.

Divlji Bosiljak (Terljan)

Terljan (Marrubium vulgare L.) poznat je po imenima divlji bosiljak, gorska metvica, macina trava, jetrena trava, marulja ili smrduša. Intenzivnog je mirisa, po mošusu u svježem stanju, a gorkog i oporog ukusa po timijanu i lekovitih svojstava koja su poznata od davnina.

Lekovita svojstva gorske matvice poznavali su već stari Egipćani. Koristili su je kao protuotrov, ali su njome lečili i respiratorne organe. Najčešće se koristila kao ublažavajuće sredstvo pri iskašljavanju. O tome je pisao već 1563. matthiolus, ličnii lekar cara Ferdinanda I.

Tvrdio je da u vodi lili vinu namočeni listovi omekšavaju i odstranjuju sluz iz pluća i da pomoažu pri iskašljavanju. Pored toga navode da je djelotvorna u liječenju glista, napinjanja, kao lek protiv žutice, želučanih tegoba i sl.

Opis: Biljka je visoka do 60 cm, gusto obrasla dlačicama. Ima četvero bridastu stabljiku sa duguljastima jajastim listovima koji su po rubu grubo nazubljeni. Cvetovi su smješteni u gornjem delu, u pršljenovima listova i stabljika, te na ograncima stabljike tvoreći okruglasti cvat sa belim cvetovima. Koren joj je kvrgav.

Staništa: Potječe iz južne Europe, ali se proširila po cijeloj Europi. Raste na pašnjacima i travnjacima, neplodnim tlima, uz putove, ceste i međe.

Miris i ukus: Ima intenzivan miris po mošusu u svježem stanju, a gorak i opor ukus po timijanu.

Berba i prerada: Kad se pojave prvi cvetovi režu se gornji delovi biljke, vežu se u snopiće i suše na toplom i prozračnom mjestu u hladu. Suhu biljku treba usitniti i pohraniti.

Lekoviti sastojci: Sadrži eterična ulja, marubin, holin, smole, gorke tvari, mnogo tanina (od 5 do 7 posto), treslovinu, pektin, vosak,željezi, kalije.

Koristi se za lečenje sledećih bolesti:

astme i ostalih respiratornih bolesti (kašlja, hripavca, bronhitisa, katara, tuberkuloze, infekcije i upale pluća, gripa). Njome se leči i groznica, prehlada, upala grla, katar grla.

bolesti sluznica (štiti i leči unutarnju i vanjsku sluznicu od infekcija), upala i raznih iritacija otrovima,

bolesti bubrega (pojačava njihov rad, te potiče izlučivanje mokraće),

bolesti jetre (posebno masne jetre, ciroze, žutice, upale žučne vrećice),

bolesti želuca i creva (katara želuca i creva, hemoroida, raznih nametnika i parazita u crijevima, smiruje grčeve želuca i crijeva, pojačava apetit, jača želudac,

bolesti kože (pojačava izlučivanje znoja i štetnih otrovnih tvari koji se izlučuju putem kože), kod raznih rada i povreda kože, čireva,

opšta slabost (naročito za neplodnost, neredovite mjesečnice, kod grčeva i sl.).

Čaj: Uzima se jedna žlica usitnjene biljke te se prelije sa 2 dl vrće vode. Poklopi se i pusti odustajati pola sata te se tada čaj procijedi. Pije se dvije do tri šalice čaja dnevno sa medom.

Tinktura: Oko 200 g usitnjene biljke moči se mesec dana u litri 70 postotnog alkohola, te se povremeno promućka. Tako pripravljena tinktura koristi se tri puta dnevno po dvadesetak kapi na dan s čajem, sokom ili vodom.

Vino: Oko 80 g suve biljke moči se u litri belog vina tri tjedna, pa se procedi. Uzima se po jedan dl vina pre jela.

Terljan se koristi i u ishrani, posebno listovi za pripravu jela poput raznih juha i variva. Svži listovi se koriste kao začin.

Kontraindikacije: Ne smeju ga koristiti trudnice i hronični bubrežni bolesnici.

Zeleni caj

LEKOVITOST

ZELENOG ČAJA...

- Pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze.

- Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj šupljini.

- Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina.

- Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju.

- Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni.

-može se piti u bilo koje doba dana i večeri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein.

Antivirusno delovanje zelenog čaja

- Sprovedeni su eksperimenti na dobrovoljcima, koji su pokazali da se svakodnevnim grgljanjem jakih rastvora zelenog čaja može prevenirati “instaliranje” virusa gripa u grlu u kritično prolećno vreme.

- Na tome se nije stalo pa su sprovedeni ekperimenti i na drugim grupama virusa među kojima je i virus AIDS-a. Utvrđeno je, naravno u laboratorijskim uslovima, da katehin usporava njegovo delovanje i širenje, ali ga ne ubija.

Istraživanja se nastavljaju!!

Osvežavajuće delovanje – nezamenjivo!

- Nesumnjivo da takav napitak otklanja pospanost i prisiljava čoveka na aktivnost te podiže nivo raspoloženja. Pitanje doziranja čaja je isto kao kod kafe; svako ima drugačiji “aršin” ali je isto tako sigurno da ne valja preterivati. Opšte prihvatljiv princip je 2-3 šoljice dnevno, premda ima delova sveta gde se koristi i dvostruka doza. Samo posebno osetljive osobe mogu imati nesanice ako zeleni čaj piju naveče odnosno u jako koncentrisanom obliku.

- Osvežavajuće delovanje zelenog čaja prosečno je duže od onoga na koji smo navikli kod kafe, što se takođe pripisuje kombinovanom delovanju aktivnih supstanci. Iz toga se može naslutiti da je za neke profesije (piloti, vozači) bolje koristiti čaj nego kafu. Ova činjenica se svakako već i komercijalno koristi; umesto da se pije topli čaj za osveženje, uzimaju se tablete zelenog čaja!

"Narodi koji piju mnogo zelenog čaja imaju najmanju stopu smrtnosti od nekih oblika raka i drugih savremenih oboljenja"...

Istorija, Vrste i Priprema čaja... Veoma bitno!!!

Poreklo čaja

Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.
Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.
Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.
Biljni delovi (biljne droge) koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren… ali u njima se, pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole).

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:

• čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
• biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:

• crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom, u Americi i Engleskoj;
• zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
• “oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Priprema

Da bi šoljica čaja mogla da nas okrepi u toku dana, čaj treba pripremiti na odgovarajući, pravilan način:

• INFUZI se izrađuju od biljaka nežnije strukture, koje sadrze termolabilne supstance (etarska ulja). Lako ćete znati od kojih biljaka se priprema infuz, jer kada se biljni delovi aromatičnih biljaka protrljaju prstima, oseća se prijatan miris etarskog ulja (menta, limun). Pripremaju se tako što se biljna droga prelije ključalom vodom (po mom ličnom iskustvu to nije preporučljivo raditi - pošto se gube dragocena lekovita svojstva kada se listovi čaja tek provrelom vodom - uvek je bolje pustiti vodu da se malo prohladi, otprilike nekih 1 - 1,5 min, pa tek onda preliti), poklopi i ostavi da odstoji 10 min (pošto mnogi ljudi se žale kako su im neki čajevi jaki i neprijatni za pijenje, a pošto se jačina čaja isključivo reguliše dužinom boravka listova ili kesice čaja nakon prelivanja, moja preporuka je da je bolje praviti blaže napitke i sticati kvalitetne navike ispijanja čajeva, nego se slepo držati receptura). Tako se izrađuju infuzi kamilice, nane, žalfije, matičnjaka.
• DEKOKTI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na povišenoj temperaturi. Npr. dekokt šipurka se priprema tako sto se droga prelije vodom i ostavi da ključa na povišenoj temperaturi.
• MACERATI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na sobnoj temperaturi. Znači, biljni delovi se preliju hladnom vodom i ostave da stoje na sobnoj temperaturi. Na ovaj način se pripremaju biljne droge koje sadrže sluzi i termolabilne supstance (beli slez).

Metode pripreme

• Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
• Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
• Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Čaj ili čajni napitak osiguravaju organizmu potrebne mikroelemente (minerale...), potrebnu količinu vode, i to prokuhane (mekane) vode koja lakše prodire u međustanični prostor te ujedno brže i efikasnije čisti organizam od nakupljenih toksina.

Fenomen pijenja velikih količina prokuhane vruće vode u vidu "čaja" poznat je u vrućim tropskim i suptropskim područjima jer se time ublažava prekomjerno znojenje, čisti organizam, a poznata je i prevencija od zaraza. Zato je pijenje čaja za vrućih ljetnih dana zaista djelotvorno i korisno.

Uz to voćni čajevi sadrže vitamine, posebno vitamin C, a kako se mogu piti i nezaslađeni, pogodni su osvježavajući napitci bez energetske vrijednosti.