Istorija, Vrste i Priprema čaja... Veoma bitno!!!

Poreklo čaja

Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.
Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.
Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.
Biljni delovi (biljne droge) koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren… ali u njima se, pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole).

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:

• čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
• biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:

• crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom, u Americi i Engleskoj;
• zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
• “oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Priprema

Da bi šoljica čaja mogla da nas okrepi u toku dana, čaj treba pripremiti na odgovarajući, pravilan način:

• INFUZI se izrađuju od biljaka nežnije strukture, koje sadrze termolabilne supstance (etarska ulja). Lako ćete znati od kojih biljaka se priprema infuz, jer kada se biljni delovi aromatičnih biljaka protrljaju prstima, oseća se prijatan miris etarskog ulja (menta, limun). Pripremaju se tako što se biljna droga prelije ključalom vodom (po mom ličnom iskustvu to nije preporučljivo raditi - pošto se gube dragocena lekovita svojstva kada se listovi čaja tek provrelom vodom - uvek je bolje pustiti vodu da se malo prohladi, otprilike nekih 1 - 1,5 min, pa tek onda preliti), poklopi i ostavi da odstoji 10 min (pošto mnogi ljudi se žale kako su im neki čajevi jaki i neprijatni za pijenje, a pošto se jačina čaja isključivo reguliše dužinom boravka listova ili kesice čaja nakon prelivanja, moja preporuka je da je bolje praviti blaže napitke i sticati kvalitetne navike ispijanja čajeva, nego se slepo držati receptura). Tako se izrađuju infuzi kamilice, nane, žalfije, matičnjaka.
• DEKOKTI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na povišenoj temperaturi. Npr. dekokt šipurka se priprema tako sto se droga prelije vodom i ostavi da ključa na povišenoj temperaturi.
• MACERATI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na sobnoj temperaturi. Znači, biljni delovi se preliju hladnom vodom i ostave da stoje na sobnoj temperaturi. Na ovaj način se pripremaju biljne droge koje sadrže sluzi i termolabilne supstance (beli slez).

Metode pripreme

• Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
• Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
• Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Čaj ili čajni napitak osiguravaju organizmu potrebne mikroelemente (minerale...), potrebnu količinu vode, i to prokuhane (mekane) vode koja lakše prodire u međustanični prostor te ujedno brže i efikasnije čisti organizam od nakupljenih toksina.

Fenomen pijenja velikih količina prokuhane vruće vode u vidu "čaja" poznat je u vrućim tropskim i suptropskim područjima jer se time ublažava prekomjerno znojenje, čisti organizam, a poznata je i prevencija od zaraza. Zato je pijenje čaja za vrućih ljetnih dana zaista djelotvorno i korisno.

Uz to voćni čajevi sadrže vitamine, posebno vitamin C, a kako se mogu piti i nezaslađeni, pogodni su osvježavajući napitci bez energetske vrijednosti.