Čaj od Ruzmarina

Najčešće se skupljajuu listovi ruzmarina, iako se mogu brati i grančice sa cvetom i listom. Čaj od ruzmarina jača želudac, otklanja nadimanje, koristi se protiv bolesti bubrega i jetara, reumatizma i vodene bolesti, jača srce, pobuđuje cirkulaciju, jača pamćenje, leči žuticu i hemoroide. Koristi se kod belog pranja, kod neuroze, groznice, tuberkuloze, izostale menstruacije, za liječenje i rast kose te protiv raznih katara creva. Upotrebljava se i kao začin jelima. Čaj od 3 - 4 grama ružmarinova lišća, poparen s 2,5 dcl proključale vode (obaveyno ostaviti jedan minut da se ohladi, pa tek onda preliti) - vraća tek, leči od probavnih smetnji, nadutosti stomaka i srčanih smetnji u vezi s tim, nervoze želuca i creva te tvrde stolice. Pije se polovica natašte, a polovica na večer, pre spavanja. Čaj za želudac. Stvaranje želučanih sokova - potiče čaj od 30 grama lišća ruzmarina koji se moči u litri vode 5 - 6 sati, a zatim procedi. Pije se dva puta dnevno, pre jela. Ruzmarin je dobar lek protiv slabokrvnosti, navale krvi u glavu, omaglice, slabosti celoga tela u neurasteničnim stanjima i klonulosti posle tifusne groznice, gripa, fizičkih i intelektualnih napora. Za spomenute tegobe koristi se čaj koji se priprema tako da se 5 grama listića ruzmarina kuha dve minute u 1,5 dcl vode i procedi. Pije se ujutro i na večer po jedna šoljica. Ako se ruzmarinu dodaju još dva listića pelina, onda taj čaj pomaže kod katara creva. Takodje jedna od bitnih karakteristika ruzmarina, jeste upravo da potpomaže topljenju masti, zbog svojih već pomenutih lekovitih svojstava - kao što je jačanje cirkulacije. Idealno je započeti dan sa šoljom okrepljujućeg čaja od ruzmarina.

Divlji Bosiljak (Terljan)

Terljan (Marrubium vulgare L.) poznat je po imenima divlji bosiljak, gorska metvica, macina trava, jetrena trava, marulja ili smrduša. Intenzivnog je mirisa, po mošusu u svježem stanju, a gorkog i oporog ukusa po timijanu i lekovitih svojstava koja su poznata od davnina.

Lekovita svojstva gorske matvice poznavali su već stari Egipćani. Koristili su je kao protuotrov, ali su njome lečili i respiratorne organe. Najčešće se koristila kao ublažavajuće sredstvo pri iskašljavanju. O tome je pisao već 1563. matthiolus, ličnii lekar cara Ferdinanda I.

Tvrdio je da u vodi lili vinu namočeni listovi omekšavaju i odstranjuju sluz iz pluća i da pomoažu pri iskašljavanju. Pored toga navode da je djelotvorna u liječenju glista, napinjanja, kao lek protiv žutice, želučanih tegoba i sl.

Opis: Biljka je visoka do 60 cm, gusto obrasla dlačicama. Ima četvero bridastu stabljiku sa duguljastima jajastim listovima koji su po rubu grubo nazubljeni. Cvetovi su smješteni u gornjem delu, u pršljenovima listova i stabljika, te na ograncima stabljike tvoreći okruglasti cvat sa belim cvetovima. Koren joj je kvrgav.

Staništa: Potječe iz južne Europe, ali se proširila po cijeloj Europi. Raste na pašnjacima i travnjacima, neplodnim tlima, uz putove, ceste i međe.

Miris i ukus: Ima intenzivan miris po mošusu u svježem stanju, a gorak i opor ukus po timijanu.

Berba i prerada: Kad se pojave prvi cvetovi režu se gornji delovi biljke, vežu se u snopiće i suše na toplom i prozračnom mjestu u hladu. Suhu biljku treba usitniti i pohraniti.

Lekoviti sastojci: Sadrži eterična ulja, marubin, holin, smole, gorke tvari, mnogo tanina (od 5 do 7 posto), treslovinu, pektin, vosak,željezi, kalije.

Koristi se za lečenje sledećih bolesti:

astme i ostalih respiratornih bolesti (kašlja, hripavca, bronhitisa, katara, tuberkuloze, infekcije i upale pluća, gripa). Njome se leči i groznica, prehlada, upala grla, katar grla.

bolesti sluznica (štiti i leči unutarnju i vanjsku sluznicu od infekcija), upala i raznih iritacija otrovima,

bolesti bubrega (pojačava njihov rad, te potiče izlučivanje mokraće),

bolesti jetre (posebno masne jetre, ciroze, žutice, upale žučne vrećice),

bolesti želuca i creva (katara želuca i creva, hemoroida, raznih nametnika i parazita u crijevima, smiruje grčeve želuca i crijeva, pojačava apetit, jača želudac,

bolesti kože (pojačava izlučivanje znoja i štetnih otrovnih tvari koji se izlučuju putem kože), kod raznih rada i povreda kože, čireva,

opšta slabost (naročito za neplodnost, neredovite mjesečnice, kod grčeva i sl.).

Čaj: Uzima se jedna žlica usitnjene biljke te se prelije sa 2 dl vrće vode. Poklopi se i pusti odustajati pola sata te se tada čaj procijedi. Pije se dvije do tri šalice čaja dnevno sa medom.

Tinktura: Oko 200 g usitnjene biljke moči se mesec dana u litri 70 postotnog alkohola, te se povremeno promućka. Tako pripravljena tinktura koristi se tri puta dnevno po dvadesetak kapi na dan s čajem, sokom ili vodom.

Vino: Oko 80 g suve biljke moči se u litri belog vina tri tjedna, pa se procedi. Uzima se po jedan dl vina pre jela.

Terljan se koristi i u ishrani, posebno listovi za pripravu jela poput raznih juha i variva. Svži listovi se koriste kao začin.

Kontraindikacije: Ne smeju ga koristiti trudnice i hronični bubrežni bolesnici.

Istorija, Vrste i Priprema čaja... Veoma bitno!!!

Poreklo čaja

Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.
Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.
Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.
Biljni delovi (biljne droge) koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren… ali u njima se, pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole).

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:

• čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
• biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:

• crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom, u Americi i Engleskoj;
• zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
• “oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Priprema

Da bi šoljica čaja mogla da nas okrepi u toku dana, čaj treba pripremiti na odgovarajući, pravilan način:

• INFUZI se izrađuju od biljaka nežnije strukture, koje sadrze termolabilne supstance (etarska ulja). Lako ćete znati od kojih biljaka se priprema infuz, jer kada se biljni delovi aromatičnih biljaka protrljaju prstima, oseća se prijatan miris etarskog ulja (menta, limun). Pripremaju se tako što se biljna droga prelije ključalom vodom (po mom ličnom iskustvu to nije preporučljivo raditi - pošto se gube dragocena lekovita svojstva kada se listovi čaja tek provrelom vodom - uvek je bolje pustiti vodu da se malo prohladi, otprilike nekih 1 - 1,5 min, pa tek onda preliti), poklopi i ostavi da odstoji 10 min (pošto mnogi ljudi se žale kako su im neki čajevi jaki i neprijatni za pijenje, a pošto se jačina čaja isključivo reguliše dužinom boravka listova ili kesice čaja nakon prelivanja, moja preporuka je da je bolje praviti blaže napitke i sticati kvalitetne navike ispijanja čajeva, nego se slepo držati receptura). Tako se izrađuju infuzi kamilice, nane, žalfije, matičnjaka.
• DEKOKTI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na povišenoj temperaturi. Npr. dekokt šipurka se priprema tako sto se droga prelije vodom i ostavi da ključa na povišenoj temperaturi.
• MACERATI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na sobnoj temperaturi. Znači, biljni delovi se preliju hladnom vodom i ostave da stoje na sobnoj temperaturi. Na ovaj način se pripremaju biljne droge koje sadrže sluzi i termolabilne supstance (beli slez).

Metode pripreme

• Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
• Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
• Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Čaj ili čajni napitak osiguravaju organizmu potrebne mikroelemente (minerale...), potrebnu količinu vode, i to prokuhane (mekane) vode koja lakše prodire u međustanični prostor te ujedno brže i efikasnije čisti organizam od nakupljenih toksina.

Fenomen pijenja velikih količina prokuhane vruće vode u vidu "čaja" poznat je u vrućim tropskim i suptropskim područjima jer se time ublažava prekomjerno znojenje, čisti organizam, a poznata je i prevencija od zaraza. Zato je pijenje čaja za vrućih ljetnih dana zaista djelotvorno i korisno.

Uz to voćni čajevi sadrže vitamine, posebno vitamin C, a kako se mogu piti i nezaslađeni, pogodni su osvježavajući napitci bez energetske vrijednosti.